Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Димитрије Митриновић | МОЈА ЉУБАВ



Блиједа румен прелива врхунце
И Вечерњача плива у смирају.
Посљедња свјетлост трне се у гају.
За гребеном је утонуло сунце.

Заноси тежак задах касног љета
И пада мрак по котлини широкој.
У тамном зраку плине чудна сјета
Однекуд… Сутон носи сан и покој.

Излазе звијезде… Ноћ све брже пада…
С побожним страхом лутам у тишини
По тамном гају; и гледам гдје језде

И дршћу свјетла у плавој висини
Мирно и стално. О, ја волим када
Сањам и чезнем и гледам звијезде!

Бранково коло, 1907.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта