Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Димитрије Митриновић | МЕЂУ ЈАБЛАНИМА



О, ведра ноћи, слатко ли се сања
Уз тихи жамор из меке тишине
Кад мјесечина пада са висине
Кроз младо лишће јабланова грања,

Па лишће шуми… Шум и уздах њини
Дршће кȏ чежња сутонских ми снова.
Мисао блуди по ноћној тишини
Док дуго слушам пјесму јабланова.

Не знам шта желим… Но у ноћи ведрој
Тек бих да некуд незнано ишчезнем –
А ноћ нек броди кроз просторе дуге,

И млади, ведри нек трепере снови!
И нека шуме са незнане туге
Високо, млади, витки јабланови.

Срђ, 1907.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта