Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Димитрије Митриновић | МЕЂУ ЈАБЛАНИМА



О, ведра ноћи, слатко ли се сања
Уз тихи жамор из меке тишине
Кад мјесечина пада са висине
Кроз младо лишће јабланова грања,

Па лишће шуми… Шум и уздах њини
Дршће кȏ чежња сутонских ми снова.
Мисао блуди по ноћној тишини
Док дуго слушам пјесму јабланова.

Не знам шта желим… Но у ноћи ведрој
Тек бих да некуд незнано ишчезнем –
А ноћ нек броди кроз просторе дуге,

И млади, ведри нек трепере снови!
И нека шуме са незнане туге
Високо, млади, витки јабланови.

Срђ, 1907.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана