logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Димитрије Митриновић | LENTO DOLOROSO



На мртву, плачну небу свуда тама;
Нејасно, мукло. Звуци мртви тавни
У души шуме ко спомени давни –
Тешка се болна, мразна влачи чама.

И вјечно сипе ситне капи кише…
На мокру земљу мразна чама пада
Нејасно, мукло. Магла пуна јада

У души тужној; све гине све тише.
Тад мрачно, тајно, из тамне даљине,
Пригушен јецај и вјечна сипа кише
Чује се – мукли тутањ мине –

И ништа друго не чује се више!
Нијемо слушам како живот гине,
Док болна душа чами, мре: све тише…

Босанска вила, 1905.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта