Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Димитрије Митриновић | ЕКСТАЗА



Тражећи тајну и смисао бића,
Све даље хрлим муклијем тајанством.
И најзад клонух, попут слаба птића,
Изнемогавши безданим пространством.

Падох у бесвијест: химна величајна
Хуји кроз сфере безмерјем етирним,
У славу Њему! А милошта тајна
Струји и трепће просторјем прозирним…

Тад у дном бића ја сисам Љепоту
Што заноси ме у сан, сласт без краја;
Пун свете сјете осјећам Доброту

Гдје њежно дршће у плавој тишини;
Уму му бљеска истина из сјаја –
Дух види Бога у свијетлој висини.

Срђ, 1906.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана