Десимир Благојевић – ТО УСАМЉЕНОЈ ШАПАТ МЕЛЕМНИ

... Не иди! И узми љубав ти у своје руке:
дршће у грању злато вечери жарке,
уморне сенке мирују водом занесене
и беле валове скривају.
... Пронађи тамо и мене!

Небом се пропињу светлости јарке,
преблаге тишине у сужње звуке,
- ненадно снивају
и тавне ишчезле луке...

Не иди! И узми љубав ти у своје руке:
расклапају се - тише, тише за звуке...!

(1926)