Textual description of firstImageUrl

Десанка Максимовић | ВОЛЕЛА СЕ ДВА ВЕТРА



Волела се два ветра с две планине
као што се воле два сунца, два духа,
као што се воле два вида и два слуха,
или сјај сунца са сјајем месечине,

или с небесима ледене висине.
Грлили се изнад брда и пољана,
у лишћу грана и изнад бездана,
нису знали шта да од себе чине,

нити грлећ' се које је од њих које,
ни умели да се размрсе, раздвоје -
као два пљуска и две грмљавине.

Кад се поломе о кршеве, о грање,
волели се тугом и сећањем -
два ветра са две далеке планине.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана