Жено незнана, госпо благородна,
онога за ким моје срце жуди,
да вас сад воли, знају Бог и људи,
о срцу моме он зборити не сме
никада ником, ни чиме пробуди,
ко цвет на биљци, на души ми песме.
Ја знадем госпо, како он главу спушта
у бледе руке кад бол га љубавни сколи,
ја знам како он мрзи, како воли.
Ја знам, ви сте му сад живот и срећа,
а ја му бејах бол и светиња.
Он сања љубав украј вашег скута,
и срца ваша ко звезде су сродна;
ал' жено незнана, госпо благородна,
мисао на мене као аветиња
ја знам да сада вашим домом лута.
онога за ким моје срце жуди,
да вас сад воли, знају Бог и људи,
о срцу моме он зборити не сме
никада ником, ни чиме пробуди,
ко цвет на биљци, на души ми песме.
Ја знадем госпо, како он главу спушта
у бледе руке кад бол га љубавни сколи,
ја знам како он мрзи, како воли.
Ја знам, ви сте му сад живот и срећа,
а ја му бејах бол и светиња.
Он сања љубав украј вашег скута,
и срца ваша ко звезде су сродна;
ал' жено незнана, госпо благородна,
мисао на мене као аветиња
ја знам да сада вашим домом лута.
