Textual description of firstImageUrl

Десанка Максимовић | ЈЕДНА СМРТ



Заволе зумбул лепи јуче,
кад зора свану
и сунце пољуби цвеће,
шуме и пољану
и на њој росну траву,
љубичицу плаву
заволе зумбул лепи.

У истом жбуну беху;
и када вече паде,
он јој на свежа уста
пољубац први даде,
на чедна, росна уста.
Ћуташе шума густа.
У истом жбуну беху.

Данас стоје у вази,
спустили главе ниско.
Кончић им нежна тела
у топли загрљај стиско.
И зумбул с плаве косе
пије јој капи росе
последње, јутрос у вази.

О, кад бисмо и ми, драги,
и с оне стране света
заједно били попут два нежна,
узбрана цвета,
кад једног скорог јутра
и нама дође сутра,
мистично сутра смрти!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана