Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Десанка Максимовић | ЈЕДНА СМРТ



Заволе зумбул лепи јуче,
кад зора свану
и сунце пољуби цвеће,
шуме и пољану
и на њој росну траву,
љубичицу плаву
заволе зумбул лепи.

У истом жбуну беху;
и када вече паде,
он јој на свежа уста
пољубац први даде,
на чедна, росна уста.
Ћуташе шума густа.
У истом жбуну беху.

Данас стоје у вази,
спустили главе ниско.
Кончић им нежна тела
у топли загрљај стиско.
И зумбул с плаве косе
пије јој капи росе
последње, јутрос у вази.

О, кад бисмо и ми, драги,
и с оне стране света
заједно били попут два нежна,
узбрана цвета,
кад једног скорог јутра
и нама дође сутра,
мистично сутра смрти!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта