у будно око свијета
крв се низ обале погледа сидри
враћамо се прапочетку љубави
болом ти траг назирем
у позну јесен ждралова
у кругу годишњих доба
на сланој кожи мора
као вријеме се њишеш
изговорена прије сваког звука
рањена прије сваког гласа
преварена тишином
па се не препознајеш
