Textual description of firstImageUrl

Даринка Јеврић | МОНОЛОГ ПЈЕСНИКА

Шта сам то зидао? 

плашим се да именујем 

около распршена грађа: старинске књиге, пороци,
снови, године, живи креч — најприје разлажеш
па сабираш значења тајна — 

таквим малтером спајах опеке пролазности —
уз саму ивицу неба видиковац постављах
да птице слете на озарење,
сврати и одахне сам Бог. 

Тапије и скице нијесам прибављао,
никаква уздарја — увијек
почињући ни из чег: чежњу сам у облик преобраћао,
жудњу трепераву — ко древни неимари. 

Па гдје је грешка? 

висак се вазда у понору њише
обноћ темеље нагриза мјесечина
виле бацају чини. 

Шта сам то зидао и
гдје бијах подучен грешно.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des