лист по лист јесени
ни корак даље од памћења од твоје сјени
пишем нестварно писмо
без иједног слова
само тишина
и бијела кост свитања преписана са лица
на плаву свилу несаницa
све вино што је текло
све благо што се стекло
све мијене и мријене ока и крвотока
дајем за час
што би могао да нас рани истим криком
