Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Дања Ђокић| КУЛТ ШУТЊЕ



Снажна је тишина
У којој смо се сусрели,
У којој су грмили једино
Дамари распрострти под кожом
Одређујући ритам времена
Кроз поглед што упија,
Кроз назаустављиво клатно
Урођеног нам сата..
Тишина што порађа
Шутњу као недоношће,
Па јој ми близином
Увјетујемо напредовање.
Фокусирајмо се на
Бездан тишине погледа,
Тајношћу овјенчан
Трепавицама лахорастим
У име првог и послиједњег
Овоземаљског недирнућа
Сваки твој останак крстит ћу
Прегрштом одстајале тишине,
А кад будеш једном одлазио,
Пролит ћу за тобом чашу шутње,
За срећу, због одбрањене самоће.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта