Textual description of firstImageUrl

Дања Ђокић| КУЛТ ШУТЊЕ



Снажна је тишина
У којој смо се сусрели,
У којој су грмили једино
Дамари распрострти под кожом
Одређујући ритам времена
Кроз поглед што упија,
Кроз назаустављиво клатно
Урођеног нам сата..
Тишина што порађа
Шутњу као недоношће,
Па јој ми близином
Увјетујемо напредовање.
Фокусирајмо се на
Бездан тишине погледа,
Тајношћу овјенчан
Трепавицама лахорастим
У име првог и послиједњег
Овоземаљског недирнућа
Сваки твој останак крстит ћу
Прегрштом одстајале тишине,
А кад будеш једном одлазио,
Пролит ћу за тобом чашу шутње,
За срећу, због одбрањене самоће.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана