Textual description of firstImageUrl

Дања Ђокић | ЈАСНО КАО ДАН



Наискап попијено јутро
разбиструје ум
истанчане гласне жице
подрхтавају
завјештаним
пјевом
заљубљених птица

спектар боја
у лавини сањарења врелином
међу погледима пале се
дамари под лупом Сунца

мога
Сунца

у зениту
(кад ме додирнеш:

ограђени
туђим зидовима)
слутимо

дошле су сјенке
безличних сподоба
клепетом крила
мрвити упорне

под куполом неба

предлажем ти
Импровизирајмо
стој на једној нози
видиш ли
заједно
овако двоноги
нисмо за авантуре

и цјенкања
(требали су направити
од пушке ногу коситреном

војнику
био би добар гласник
и ријешио би се мука)

рећи ћеш ми
анђели су ноћас
имали израз твога лица
очи и косу
(њихова бијаху само крила)
стиснути ме јако, рећи

како ме чуваш
колико ме требаш
(само су руке знале
док су мировале
у твоме наручју

и птице нису
престајале пјевати)



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана