Textual description of firstImageUrl

Даница Марковић | ВРАЋАЊЕ У ПРОШЛОСТ



Знам да неизбежно у ноћи несане 
Оплави те сетног успомене плима. 
Ти се врћеш мишљу, душе растрзане, 
У вечери оне тонова и рима 

Под прстима мојим кад је клавир стари 
Плакао у песми тугу моју давну, 
И твој поглед ведри продро да озари 
Моје душе бездну суморну и тавну. 

Ти пролазиш духом по местима оним 
Где пролећне воде шуме и с планина 
Веје мирис горе дахом осионим, 
Где траг наших стопа сребри месечина. 

И у таласима те свемоћне плиме 
Младости најбољи разазнајеш део: 
Живиш узбуђено безброј пута њиме 
И њим обасјаваш нови живот цео. 

Знам ја - јер је моје осећање исто - 
Тај немир у теби, то је део мене: 
Он у теби живи побожно и чисто 
Радошћу и болом среће несхваћене.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана