Textual description of firstImageUrl

Даница Марковић | НА БУНАРУ



У ведри дан што наговештава пролеће 
Друмом широким ишли смо покрај ливада, 
И са клицима обесне, детињске среће 
Здравили пастире младе и њина стада.

Идући тако путем у веселу ходу, 
Стигли смо, усхићени, до једног бунара:
И наднесмо се над мирну и тиху воду
Извора што гаси жеђ уморна овчара.

И дишућ' мирис расцветаних љубичица, 
Што свежи дах гоњаше из оближња луга, 
С осмехом блаженства огледали смо лица 
На тихој површини воденога круга.

Ал' у том часу жеђ нас је морила љута; 
Жарка се жеља јави да је утолимо; 
А ти спусти ведро... за некол'ко тренута 
Свежу воду писмо, да жеђ угасимо.

Угасивши жеђ љуту, пресићени смо стали, 
С утољеном жељом дубоко оданули, 
И с заједничком мишљу смо се погледали, 
Па, приступив бунару, над водом се нагнули.

Ал' у дубини плахи се колути вили; 
Невино задовољство што нам радост чини 
Изгубили смо! Жеђ љуту смо утолили; 
Ал' доле, на усталасаној површини,

Ах! не могосмо више огледати лица... 
И залуд сва лепота пролећњега дана, 
И свежи мирис расцветаних љубичица, 
И нежна песма из пастирска стана...



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана