Textual description of firstImageUrl

Дања Ђокић | ВРИЈЕМЕ БОЛИ



Кад погледи заболе,
Кад поступци повриједе,
Кад осјећај изгубљености
Завлада простором Свемира,
Остат ће нам за успомену
Само очај и игра немира.

Распукнућа душе
У обрисима новог дана,
И поколебана нада
У неизвјесности чекања.
Посуђени осмијех,
Да завара противника,
Распродани снови
На магленим бувљацима,
Напуштени бродови жеља
Без капетана и сидришта,
Паукова мрежа разапета
Између неба и воде...
Осјећај да си само играчка
У рукама оног што дође па оде.

Остат ће сјећање да изгара,
Док га испиру сузне кише.
Прошлост сакривена у дубини душе,
Што спомиње и опомиње за убудуће....
Само то и ништа, ништа више.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана