slike pesnika

Борис Тановић – СОНЕТ БРАНКУ МИЉКОВИЋУ




boris-tanovic
Уби те прејака реч, поето света:
Вешти кројачи узеше Орфеју век,
Епитаф не избледи, та он чува јек
И пркос твојих двадесет седам лета.

Где су, Бранко, птице на твом светлом гробу?
Ватра букти само у нас ко те чита,
Песма која крвљу никад није сита
Пепео је што побеђује ту злобу

Оних што ти не дадоше дужи живот.
Викторија је наша: Речи – твој ћивот
Постојаним држе песнике невичне,

Нас, што спуташе ветрењаче планете
Док пишемо песме, некад и девичне
Дух твог феникса – кројаче нек омете.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.