slike pesnika

Борис Тановић – СОНЕТ БРАНКУ МИЉКОВИЋУ




boris-tanovic
Уби те прејака реч, поето света:
Вешти кројачи узеше Орфеју век,
Епитаф не избледи, та он чува јек
И пркос твојих двадесет седам лета.

Где су, Бранко, птице на твом светлом гробу?
Ватра букти само у нас ко те чита,
Песма која крвљу никад није сита
Пепео је што побеђује ту злобу

Оних што ти не дадоше дужи живот.
Викторија је наша: Речи – твој ћивот
Постојаним држе песнике невичне,

Нас, што спуташе ветрењаче планете
Док пишемо песме, некад и девичне
Дух твог феникса – кројаче нек омете.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта