Најлепша, били бисте ми јава
Зашто чините моја буђења тескобним
Више него што јутра ваша знаху бити.
Без вас бајковотих тако
Лакше је разумети посејдонских вала
Окован брод зрна пучине
Ког ниједна лука не могаше усидрити.
О сни, ко вас посла к мени?
Одлазите из мојих болних ноћи
И још болнијих ваших мрења
Није ли и најлепши трен вас
Само пука маштарија
Без икаквих црта стварнога
И немогућност Хроновог делања.
