slike pesnika

Борис Тановић – СМРТИ



boris-tanovic
Нисмо ли се сретали, мучна ми слутњо
Кроз сијасет векова оних давних
Кад ме живот не одведе пут јунака главних,
А ти увек постојиш, црна си слутњо.

Бих твој док не ступих, овде, на сцену.
Колико времена чеках на осећај мек –
На живот, на радост, а ти последњи си јек
Кад тријумф твој буде и ставиш ми мрену.

Кад капак сандуку залупиш тако страсно
И вероватно ћу живети како нећу.
А питам се, сада, док се осећам страшно
Зашто људима знак не даш кад крећу

Трасама твојих и узимаш по други пут?
Док се не родимо мртви смо, а после занавек.
Нико кога си узела са земље кроз капут
Ти не нађе спас, а за себе мислиш да си лек.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза