logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Борис Тановић | СМРТИ



Нисмо ли се сретали, мучна ми слутњо
Кроз сијасет векова оних давних
Кад ме живот не одведе пут јунака главних,
А ти увек постојиш, црна си слутњо.

Бих твој док не ступих, овде, на сцену.
Колико времена чеках на осећај мек –
На живот, на радост, а ти последњи си јек
Кад тријумф твој буде и ставиш ми мрену.

Кад капак сандуку залупиш тако страсно
И вероватно ћу живети како нећу.
А питам се, сада, док се осећам страшно
Зашто људима знак не даш кад крећу

Трасама твојих и узимаш по други пут?
Док се не родимо мртви смо, а после занавек.
Нико кога си узела са земље кроз капут
Ти не нађе спас, а за себе мислиш да си лек.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта