slike pesnika

Борис Тановић – СМРТИ



boris-tanovic
Нисмо ли се сретали, мучна ми слутњо
Кроз сијасет векова оних давних
Кад ме живот не одведе пут јунака главних,
А ти увек постојиш, црна си слутњо.

Бих твој док не ступих, овде, на сцену.
Колико времена чеках на осећај мек –
На живот, на радост, а ти последњи си јек
Кад тријумф твој буде и ставиш ми мрену.

Кад капак сандуку залупиш тако страсно
И вероватно ћу живети како нећу.
А питам се, сада, док се осећам страшно
Зашто људима знак не даш кад крећу

Трасама твојих и узимаш по други пут?
Док се не родимо мртви смо, а после занавек.
Нико кога си узела са земље кроз капут
Ти не нађе спас, а за себе мислиш да си лек.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта