Textual description of firstImageUrl

Борис Тановић | ПЕСНИК



Њему је потребан само живот,
А патњи има, због њих, разуме се, и пише.
Рођен је, песник, да болује век.

Њему је потребна само љубав –
Загрљај, осмех, осећај припадања
Овде, на кршној кугли неидеала.

Њему је потребна само песма –
Време да ствара, хартија да мастилом боли упија.
Начети круг он живи поезијом.

Њему је потребна само слобода
У мемљивој сибирској кући.
Прогнан је, песник, само због става.

Њему је потребан само пријатељ,
Нађе га међу књигама –
Kад човек пријатељ не могаше бити.

Њему је потребан само живот...
Њему је потребна само љубав...
Њему је потребна само песма...
Њему је потребна само слобода...
Њему је потребан само пријатељ...

А неминовно је само једно...

Њему је потребна само смрт
У тренуцима бунила и безнађа,
Док поново не роди лирску песму.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана