Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Борис Тановић | ЧЕСТО



Жудим мушки и дном себе, тако често
За женски загрљај кроз блажени осмех.
Ко је крив? Коме то фали чуло шесто?
У мени је ствар. Рођен сам за пех.
Жудим мушки и дном себе, тако често.

Болујем тако за сваким ко је нест'о
За потпуним незнанцем под велом ноћи.
А таква је судба постојана често
И тај се мученик вратит неће моћи.
Болујем тако за сваким ко је нест'о.

Срамим се владарима нам, тако често
А парламентарној монархији надам
се. Не би круна дирала народу престо,
А краљу бих да се чистим српским јадам.
Срамим се владарима нам, тако често.

Плашим се и неминовног, тако често.
Својим нервима ђаволу дајем храну.
Студентски лепи стан није за то место
И још не нађох унутарњу одбрану.
Плашим се и неминовног, тако често.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта