Textual description of firstImageUrl

Борис Тановић | ЧЕСТО



Жудим мушки и дном себе, тако често
За женски загрљај кроз блажени осмех.
Ко је крив? Коме то фали чуло шесто?
У мени је ствар. Рођен сам за пех.
Жудим мушки и дном себе, тако често.

Болујем тако за сваким ко је нест'о
За потпуним незнанцем под велом ноћи.
А таква је судба постојана често
И тај се мученик вратит неће моћи.
Болујем тако за сваким ко је нест'о.

Срамим се владарима нам, тако често
А парламентарној монархији надам
се. Не би круна дирала народу престо,
А краљу бих да се чистим српским јадам.
Срамим се владарима нам, тако често.

Плашим се и неминовног, тако често.
Својим нервима ђаволу дајем храну.
Студентски лепи стан није за то место
И још не нађох унутарњу одбрану.
Плашим се и неминовног, тако често.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана