logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Владимир Златић | НАЈЗАД ЋЕМО СЕ СРЕСТИ



Данас ћемо се најзад срести
У тихој улици која излази на реку
Где станују њена два округла ока сама
У малој мансарди, на броју тридесет два

Данас ћемо се најзад срести она и ја
После свих година које су морале да протеку
У мом тумарању и њеном чекању
И безброј неизбежно протраћених дана

Од данас није важно ко сам јуче био ја
И пуштам одраз свог старог мене да га прогута вода
Скидам са себе капут Одисеја и облачим нови
Достојан једног новог почетка

Јер данас ћемо се најзад срести
И у број тридесет два уселиће се љубав
А сунце у њена два округла ока
И мала мансарда постаћа палуба брода

А река довољно дубока


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта