slike pesnika

Владимир Златић | НАЈЗАД ЋЕМО СЕ СРЕСТИ



Данас ћемо се најзад срести
У тихој улици која излази на реку
Где станују њена два округла ока сама
У малој мансарди, на броју тридесет два

Данас ћемо се најзад срести она и ја
После свих година које су морале да протеку
У мом тумарању и њеном чекању
И безброј неизбежно протраћених дана

Од данас није важно ко сам јуче био ја
И пуштам одраз свог старог мене да га прогута вода
Скидам са себе капут Одисеја и облачим нови
Достојан једног новог почетка

Јер данас ћемо се најзад срести
И у број тридесет два уселиће се љубав
А сунце у њена два округла ока
И мала мансарда постаћа палуба брода

А река довољно дубока


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта