Textual description of firstImageUrl

Јаков Шантић | ПЕСМА О ХВАРУ



Мирише ваздух пун страсти и бола;
Мирише море! Свуда месечина.
А завалила се сребрена пучина,
Кô млада жена успавана гола.

Шуморе вали! Какве су то речи?
О, ко ће знати! Но, ослушни: јасно
Не чини л' ти се, да ту пати страсно,
Скривено негдје, душа и бол нечи'?!

Ил' је то моја животна потреба,
Да у свему ћутим део душе моје
Па у шум морски, мирис мислим то је

Биће што страда, што чезне, што треба!
Чуј опет! Јеца око хриди голи'
А ваздух мирише у страсти и боли.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана