Textual description of firstImageUrl

Перо Зубац | БЛАГ ДА ЈЕ ЧАС



Најлепше речи казујеш када се 
у мене претвараш,
благ да је час када ме нема;
најлепше дишеш када се у мене
претапаш, море си, киша си пролетња
зелена;
највише си ти када у мени нестајеш
и ватром ме обнављаш.
И семе си и плод одједном
у трену када одлазимо,
на зеленим коњима
низ расцветану падину лета,
ти на моме, ја на твоме коњу,
а једна прште копита
у зору, у зору, у зору.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана