у мене претвараш,
благ да је час када ме нема;
најлепше дишеш када се у мене
претапаш, море си, киша си пролетња
зелена;
највише си ти када у мени нестајеш
и ватром ме обнављаш.
И семе си и плод одједном
у трену када одлазимо,
на зеленим коњима
низ расцветану падину лета,
ти на моме, ја на твоме коњу,
а једна прште копита
у зору, у зору, у зору.
