Најлепше речи казујеш када се
у мене претвараш,
благ да је час када ме нема;
најлепше дишеш када се у мене
претапаш, море си, киша си пролетња
зелена;
највише си ти када у мени нестајеш
и ватром ме обнављаш.
И семе си и плод одједном
у трену када одлазимо,
на зеленим коњима
низ расцветану падину лета,
ти на моме, ја на твоме коњу,
а једна прште копита
у зору, у зору, у зору.
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза