Вито Николић – ПРОЉЕЋНА АСОЦИЈАЦИЈА Зашто твој мали смијех не може да се сије по орањима црним; да клија и зрије, да зрни попут пшенице? Тада бих на слаповима мојих вена саградио воденице и постао млинар вјечито прашњав од твога смијеха? Вито Николић ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter Можда вас и ово занима