Вито Николић – ПРОЉЕЋНА АСОЦИЈАЦИЈА

Зашто твој мали смијех 

не може да се сије 

по орањима црним; 

да клија и зрије, 

да зрни 

попут пшенице? 

Тада бих на слаповима мојих вена 

саградио воденице 

и постао млинар вјечито прашњав 

од твога смијеха?

 Вито Николић   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter