Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ПРОЉЕЋНА АСОЦИЈАЦИЈА




Зашто твој мали смијех 
не може да се сије 
по орањима црним; 
да клија и зрије, 
да зрни 
попут пшенице? 

Тада бих на слаповима мојих вена 
саградио воденице 
и постао млинар вјечито прашњав 
од твога смијеха?



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана