Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ПРОЉЕЋНА АСОЦИЈАЦИЈА




Зашто твој мали смијех 
не може да се сије 
по орањима црним; 
да клија и зрије, 
да зрни 
попут пшенице? 

Тада бих на слаповима мојих вена 
саградио воденице 
и постао млинар вјечито прашњав 
од твога смијеха?


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана