Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ИНТИМЕ



Ноћас тако желим да ме неко воли,
прегршт нечије њежности ми треба;
ноћас ћу све да заборавим и преболим
и да се вратим у наручје неба.

Ја сам био кафански и више нич'ји, 
и био пуст и презрен – нежељен ко гробар.
Ноћас бих хтио себи –  дјечаку да личим
и да ми опет кажу како сам добар.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана