Без свега могу
– без руку,
без ногу,
без главе се
чак
осјећам
много комотније,
али без срца
– без срца не могу,
тог маленог срца
својег
и свачијег.
Вито Николић – БЕЗ СВЕГА МОГУ
Можда вас и ово занима
Најчитаније током недеље
-
Никада самљи него крајем јула Када је лету педаљ до зенита, А хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зеле... -
1. Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, можда ће и у теби одједном нешто посивети. На трепавицама магла. На усни пепељаст траг.... -
Већ годинама учим твоје црте, у које дани Утискују своје мале ватре; годинама памтим Њихову светлуцаву непоновљивост, и решеткасту ла...
-
Иван В. Лалић рођен је 8. јуна 1931. године у Београду. Био је српски песник, есејиста и преводилац, један од најистакнутијих песника ...
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта