Без свега могу
– без руку,
без ногу,
без главе се
чак
осјећам
много комотније,
али без срца
– без срца не могу,
тог маленог срца
својег
и свачијег.
Вито Николић – БЕЗ СВЕГА МОГУ
Можда вас и ово занима
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта