slike pesnika

Вито Николић – БАЛАДА




Ми смо бескућници ал' не и убице
и зашто нас се свак гнуша и боји,
зашто шириш плаве очи дјевојчице
кад прођемо јутром крај прозора твојих?

Нисмо ми с Марса пали, жива била,
овакви се дроњци ни горе не носе,
па кад отуд’ нисмо што би се плашила.
наших мутних очију и прљаве косе?

Ми смо људи к’о и други људи
само с много више среће зле,
али зато ми имамо груди
и широко срце за сваког и све.

Ми смо бескућници, ал’ не и убице
и нек нас се нико не гнуша и боји,
немој ширит’ плаве очи дјевојчице
кад прођем опет крај прозора твојих.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта