На уста лава крвљу што базде
Ја као миш репић што свој
Вучем сенку за собом
Ходом сам премерио ову земљу
По линији срца све ходећи — бродећи
Крвотоком несмерја — безмерја
У свим правцима играо сам на ланцу
Виту Марковића
И никога више сем њега
Нисам могао
Овом свету показивати
