Свет ми овај на јазбину личи
На уста лава крвљу што базде
Ја као миш репић што свој
Вучем сенку за собом
Ходом сам премерио ову земљу
По линији срца све ходећи — бродећи
Крвотоком несмерја — безмерја
У свим правцима играо сам на ланцу
Виту Марковића
И никога више сем њега
Нисам могао
Овом свету показивати
