Textual description of firstImageUrl

Вислава Шимборска | МАЛО О ДУШИ



Душа се има
нико је нема непрекидно
и заувек. 

Дан за даном 
годину за годином
може се живети без ње. 

Понекад само у усхићењима 
и страховима детињства
гнезди се на дуже.
Понекад само чудећи се
што смо стари. 

Ретко нам асистира 
при тешким радовима
као што су померања намештаја,
вучење кофера,
или крстарење путевима
у тесним ципелама. 

У време попуњавања анкета 
и сецкања меса,
по правилу, има излаза. 

Од хиљаду наших разговора 
учествује у једном,
и то не обавезно,
јер више воли да ћути. 

Кад нас тело јако заболи, 
тихо напушта дежурство. 

Избирљива је: 
нерадо нас види у гомили,
гади јој се наша борба 
за било какву доминацију
и жестина грамзивости. 

Радост и туга 
за њу нису различита осећања.
Само кроз њихову повезаност
она је с нама. 

Можемо да рачунамо на њу 
када ни у шта нисмо сигурни
а за све смо заинтересовани. 

Од материјалних предмета 
воли сатове с клатном
и огледала, што ревносно раде
и када их нико не посматра. 

Не каже одакле долази 
и кад ће поново нестати,
али очигледно очекује таква питања. 

Чини се: 
као што је она нама,
и ми смо њој
за нешто потребни.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана