тако без иједне једине речи,
и у таквој нељубави да је право чудо било –
попут грома из ведра неба, претварања у камен.
Грчка митологија у тиражу од два милиона,
али ни за њега ни за њу нема спаса.
Када би се макар неко појавио на вратима,
било шта, макар за трен, појавило и ишчезло,
утешно, тужно, одасвуд, ниоткуд,
које изазива смех или страх.
Али ништа се неће догодити. Ништа, само по себи
невероватно. Као у грађанској драми
то ће до краја бити коректан растанак,
чак с рупом у небу непрослављен.
На зидовима непољуљаног тла,
једно због другог тужни,
наспрам огледала стоје, где
ничег осим одраза земног нема.
Ничег осим одраза двоје људи.
Материја је будна.
Колико је дуга и широка, и висока,
на земљи и на небу, и постранце
о урођеној судбини брине
као да се због срнице изненадне у овој соби
Универзум мора срушити.
С пољског превела Бисерка Рајчић
