slike pesnika

Вислава Шимборска – БЕЛЕШКА



У првој витрини
лежи камен.
Видимо на њему
неизразиту црту.
Дело случаја,
како веле неки.

У другој витрини
део чеоне кости.
Тешко је утврдити –
животињска или људска.
Кост као кост.
Идемо даље.
Ту нема ничег.

Остала је само
стара сличност
искре искресане каменом
са звездом.
Размакнут вековима
простор поређења
добро очуван.

То нас је он
измамио из унутрашњости врсте,
извео из круга сна
испред речи сан,
у коме што је живо
рађа се занавек
и умире без смрти.

То је он
претворио нашу главу у људску
од искре до звезде,
од једне до многих,
од сваке до свих,
од слепоочнице до слепоочнице
и оно што нема очне капке
отворио у нама.

Из камена
одлетело је небо.
Штап се разгранао
у честар завршетака.
Змија однела жалац
из клупка својих узорака.
Време се заокружило
у годовима дрвећа.
У одјеку се умножило
завијање пробуђеног.

У првој витрини
лежи камен.
У другој витрини
део чеоне кости.
Умакли смо животињама.
Ко ће од нас умаћи.
Кроз какву сличност.
Кроз поређење чега с чим.

 С пољског превео Петар Вујичић


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта