slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 73



Гледаш ово доба годишње у мени
Грање с жутим лишћем, без, или с мало,
Дрхте, студе, чекајући хорови срушени,
Где тма нежних птица некад је певало.

Ти видиш у мени дан што трне дуго 
Сумрак на западу кад сунце зађе, затим
Брзо га односи црна ноћ, то друго
У спокоје и смрт што све запечати.

Жар видиш у мени, оне ватре што на 
Пепелу још згара – он је младост њена –
На одру на којем издахнуће она,

Оним уништена чиме је храњена. 
Појмиш ли то што ти снажи љубав, јаче
Волећи оно што скоро нестаће.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта