Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 73



Гледаш ово доба годишње у мени
Грање с жутим лишћем, без, или с мало,
Дрхте, студе, чекајући хорови срушени,
Где тма нежних птица некад је певало.

Ти видиш у мени дан што трне дуго 
Сумрак на западу кад сунце зађе, затим
Брзо га односи црна ноћ, то друго
У спокоје и смрт што све запечати.

Жар видиш у мени, оне ватре што на 
Пепелу још згара – он је младост њена –
На одру на којем издахнуће она,

Оним уништена чиме је храњена. 
Појмиш ли то што ти снажи љубав, јаче
Волећи оно што скоро нестаће.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта