Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 73




Гледаш ово доба годишње у мени
Грање с жутим лишћем, без, или с мало,
Дрхте, студе, чекајући хорови срушени,
Где тма нежних птица некад је певало.

Ти видиш у мени дан што трне дуго 
Сумрак на западу кад сунце зађе, затим
Брзо га односи црна ноћ, то друго
У спокоје и смрт што све запечати.

Жар видиш у мени, оне ватре што на 
Пепелу још згара – он је младост њена –
На одру на којем издахнуће она,

Оним уништена чиме је храњена. 
Појмиш ли то што ти снажи љубав, јаче
Волећи оно што скоро нестаће.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана