slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 60



Као талас што жалу шљунчаном бежи,
Наши се тренуци журе ка свом крају
И сваки прошлом већ полако тежи,
А за место напред сви се отимају.

Рођење што с прва пуним светлом гори, 
Гмиже ка зрелости што круни се лако 
Његова се слава с кривинама бори,
Дарујући тренове уништене тако,

И време буши украсе младости 
Урезује боре на челу лепоте,
И истином гута природе реткости,

И његовој коси ништа се не оте, 
Али мој стих остаће да врсност слави,
Надам се, упркос руци што све млави.

• Препевао Стеван Раичковић


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта