Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 60




Као талас што жалу шљунчаном бежи,
Наши се тренуци журе ка свом крају
И сваки прошлом већ полако тежи,
А за место напред сви се отимају.

Рођење што с прва пуним светлом гори, 
Гмиже ка зрелости што круни се лако 
Његова се слава с кривинама бори,
Дарујући тренове уништене тако,

И време буши украсе младости 
Урезује боре на челу лепоте,
И истином гута природе реткости,

И његовој коси ништа се не оте, 
Али мој стих остаће да врсност слави,
Надам се, упркос руци што све млави.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта