И нагрди ровом поље што је сјало,
Привлачна ти младост – гордо рухо бело –
Биће један дроњак који вреди мало.
И упитан тада: Шта је са лепотом,
Куд се твојих младих дана благо деде?
"У усахлом оку", ако додаш потом
То ће бити стид и речи што не вреде.
Из лепоте твоје изданак да вири –
Тад би мого рећи: "Ово дете сада
Правда моју старост и мој рачун мири",
Јер твоја лепота и у њему влада.
То би било – бити обновљен – стар, јадан,
И гледати своју топлу крв; а хладан.
•Препевао Стеван Раичковић
