Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 2




Кад ти четрдесет зима сколи чело
И нагрди ровом поље што је сјало,
Привлачна ти младост – гордо рухо бело –
Биће један дроњак који вреди мало.

И упитан тада: Шта је са лепотом,
Куд се твојих младих дана благо деде?
"У усахлом оку", ако додаш потом
То ће бити стид и речи што не вреде.

Из лепоте твоје изданак да вири –
Тад би мого рећи: "Ово дете сада
Правда моју старост и мој рачун мири",

Јер твоја лепота и у њему влада.
То би било – бити обновљен – стар, јадан,
И гледати своју топлу крв; а хладан.

 •Препевао Стеван Раичковић



    Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
    Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана