Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго | КОД АВРАНША



Тмурна ноћ је падала у просторе тмурне.
Крило ветра вечерњег из даљине бурне
Тераше, крај гребења гранитног, у муку,
Јата према гнездима и једра у луку.

Свет ме окружаваше жалошћу што гуши.
Ох! бескрају таласа, поноре у души!
Сен-Мишел израњаше у мрак као гора,
Тамни Кеопс запада, пирамида мора.

Размишљах о Египту, недоступном блеску
Једне вечне осаме уснуле на песку,
О мрачноме логору смрти, где под камом
Сан чадоре царске испуњава тамом.

Авај! У тој пустоши коју моћним дахом
Бог прожима милошћу или црним страхом,
Све што човек подиже до небеског крова,
То је она гробница и тамница ова.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта