slike pesnika

Виктор Иго – КОД АВРАНША




Тмурна ноћ је падала у просторе тмурне.
Крило ветра вечерњег из даљине бурне
Тераше, крај гребења гранитног, у муку,
Јата према гнездима и једра у луку.

Свет ме окружаваше жалошћу што гуши.
Ох! бескрају таласа, поноре у души!
Сен-Мишел израњаше у мрак као гора,
Тамни Кеопс запада, пирамида мора.

Размишљах о Египту, недоступном блеску
Једне вечне осаме уснуле на песку,
О мрачноме логору смрти, где под камом
Сан чадоре царске испуњава тамом.

Авај! У тој пустоши коју моћним дахом
Бог прожима милошћу или црним страхом,
Све што човек подиже до небеског крова,
То је она гробница и тамница ова.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта