Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго | ЈУДИТИ ГОТЈЕ



Лепота и смрт су две велике ствари,
Што садрже многу сен и светлост сјајну;
Две обилне сестре, пуне страшних чари,
Скривајући исту чудновату тајну.

О гласови, очи: црне, плаве жене!
О бисери нежни што вас љуља море!
Ја мрем а ви сјајте, будите вољене.
О ви светле тице, усред мрачне горе!

Јудита, наша је судба скоро иста,
Што се не би рекло, поредећ нам лице:
Сав бездани свемир у оку вам блиста;

Моја душа крије звездан понор цео,
Суседи небески ми смо, госпођице,
Пошто лепи ви сте а ја остарео.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана