Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго | ДЕВОЈКА РАШЧЕШЉАНЕ КОСЕ



Рашчешљане косе и боса је била,
И седећ, босонога, уз те трске младе:
док пролазих туда мишљах да је вила,
и рекох: "Хоћеш ли доћи у ливаде?"

Подиже на мене свој поглед охоли
што оста лепоти да на славље сећа,
и рекох:" Хоћеш ли, доб је кад се воли,
хоћеш ли у шетњу под сенком дрвећа?"

Брисала је стопе крај реке у трави:
кад по други пут загледа се у ме
у несташној деви мисао се јави,
Ох! како певаху птице удно шуме!

Како вода благо љубљаше обалу!
Угледах у трсци зеленој и пуној
девојчицу срећну, дивљу, устрепталу,
с косом у очима, и с осмехом у њој.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта