Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | ПРВА ЉУБАВ



У шуштавој трави близу раскршћа
сједим немирна срца и чекам оног 
којему ноћас дадох, безазлена, 
преплашену птицу своје љубави. 

У жарко црвеној маховини бријега 
већ се заплиће јесен. 
Затишје језера расте из полусвјена. 

Што ћу чинити ако не дође онај 
којему дадох своје срце? 
( А ја му дадох срце као птицу 
не мислећи ништа, зачуђена ). 

С тамних поља допире шапат ноћи. 
О, срце моје! Не слушај шум трава. 
У тугу ће те одвести. 
Погледај: 
вода је нестална. 

А птице одлазе далеко преко бријега 
за хладним сунцем.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана