Textual description of firstImageUrl

Весна Парун | НЕ ПИТАЈ ВИШЕ



Не питај више зашто те љубим.
Питај зашто расте трава
и зашто је немирно море.
Питај откуд стиже вјетар прољетни
и бијелом лађом снова тко крмани
кад ноћ над свијетом хладне простре сјене.

Не питај зашто те воли моје чудно срце.
Знаш ли одакле кораљ на дну оцеана?
Валови причају о заспалој љепоти
али ти живиш далеко од гласа валова.
Твоја је мисао стрма пећина
о коју се узалуд разбија мој живот.

Не питај зашто те љубим.
Приступи к мени! Тужно је моје срце.
Ти и мјесец: два недохватна цвијета
на високој планини заборава.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана