slike pesnika

Весна Парун – МОНОЛОГ ПОСЛИЈЕ ЗВИЈЕЗДА



Чиме да те обдарим, моја душо,
Подарих ти слободу да гледаш
А ти мотриш да се наситиш
Откључах ти
Своје земаљско тијело
А ти си искала сунце
Животиње и биљке обављају неуморно
Слатке и замршене
Послове постојања
Камен и море раздвојени својим самоћама
Испитују неспокојни простор
У који су бачени ради човјека
И то је све што знамо
О нашим сутрашњим господарима
Чиме да те охрабрим,
Моја невидљива душо
Потребна ми је твоја патња
Да ме врати гласовима људи
И твоје безбрижно подржавање
Да ме здружи као одбјегли талас
С памћењем земље што се раздала кротка
Ритмичноме забораву
Своје савршене игре



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта