slike pesnika

Весна Парун – МОНОЛОГ ПОСЛИЈЕ ЗВИЈЕЗДА



vesna parun monolog poslije zvijezdaЧиме да те обдарим, моја душо,
Подарих ти слободу да гледаш
А ти мотриш да се наситиш
Откључах ти
Своје земаљско тијело
А ти си искала сунце
Животиње и биљке обављају неуморно
Слатке и замршене
Послове постојања
Камен и море раздвојени својим самоћама
Испитују неспокојни простор
У који су бачени ради човјека
И то је све што знамо
О нашим сутрашњим господарима
Чиме да те охрабрим,
Моја невидљива душо
Потребна ми је твоја патња
Да ме врати гласовима људи
И твоје безбрижно подржавање
Да ме здружи као одбјегли талас
С памћењем земље што се раздала кротка
Ритмичноме забораву
Своје савршене игре

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.