Textual description of firstImageUrl

Вељко Петровић | ВИТИЦЕ ТВОЈЕ



Витице твоје меке, младе
о, Бог зна ко сад плете,
чије сад носиш зеленкаде,
куда ти мисли лете?

Очи ће твоје пити трећи

и усне те црвене;
и нећеш у том смеху, срећи,
ни мислити на мене.

Ал' веруј, дико, то не боли,

друго је с чега стрепим:
духнуће часи мутни, голи,
за данима овим лепим.

Жаоке прве речи ружне

његове кад запече,
знај, ти си живот бедне сужне
почела оно вече.

Хладне ће воде оком лити,

у соби стида и тама;
и чекаћеш стас његов вити,
и плакаћеш ту сама...

И сетићеш се сада на ме

на опроштај наш холи 
а ја ћу знати то сред чаме,
и то ће – да ме боли.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана