Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вељко Петровић | ВИТИЦЕ ТВОЈЕ



Витице твоје меке, младе
о, Бог зна ко сад плете,
чије сад носиш зеленкаде,
куда ти мисли лете?

Очи ће твоје пити трећи

и усне те црвене;
и нећеш у том смеху, срећи,
ни мислити на мене.

Ал' веруј, дико, то не боли,

друго је с чега стрепим:
духнуће часи мутни, голи,
за данима овим лепим.

Жаоке прве речи ружне

његове кад запече,
знај, ти си живот бедне сужне
почела оно вече.

Хладне ће воде оком лити,

у соби стида и тама;
и чекаћеш стас његов вити,
и плакаћеш ту сама...

И сетићеш се сада на ме

на опроштај наш холи 
а ја ћу знати то сред чаме,
и то ће – да ме боли.


Претходно Следеће

kod za cir-lat google indeksiranje

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта