Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Масука | ТУГА



Пољуби ме, зачарај ме собом, 
затвори ми очи ћутањем; 
да, у трену заборава, тобом 
живим као сенка лутањем. 

Биће моје, тмуло од горчине, 
зажелело туђег живљења: 
једног трена сопствене даљине, 
једног даха без противљења. 

Пољуби ме, зачарај ме, сведи 
сасуд срца до изливања; 
обај душу, узми је, изведи, 
да почине од пребивања; 

да, у трену заборава, тобом 
живим као сенка лутањем, 
склопим очи уморне над собом, 
и исчилим у те ћутањем.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана