Подне на подне легнезагаситим ћутањем.
Небо се слегне.
Лето полегне
у сенке светлосним лутањем.
Забруји, расте
тешкога звона брујање.
Полете ласте.
Срце са бронзом срасте
у тучне молитве хујање.
Велимир Живојиновић Масука | ЛЕТО
Подне на подне легнезагаситим ћутањем.
Небо се слегне.
Лето полегне
у сенке светлосним лутањем.
Забруји, расте
тешкога звона брујање.
Полете ласте.
Срце са бронзом срасте
у тучне молитве хујање.
