Велимир Живојиновић Mасука – ЈЕСЕН

Сиви су: под небом ждрали,
мрак који сипи, пут,
брегови мали.

Свије се јесен, и свали
На сваки кут.

Једва се спушта и чује
вечерње цркве звон.
Прошуми, кљује.

Пепелом загробним трује
Душе удављен тон.