Сиви су: под небом ждрали, мрак који сипи, пут,
брегови мали.
Свије се јесен, и свали
На сваки кут.
Једва се спушта и чује
вечерње цркве звон.
Прошуми, кљује.
Пепелом загробним трује
Душе удављен тон.
Велимир Живојиновић Mасука – ЈЕСЕН
Сиви су: под небом ждрали, мрак који сипи, пут,
брегови мали.
Свије се јесен, и свали
На сваки кут.
Једва се спушта и чује
вечерње цркве звон.
Прошуми, кљује.
Пепелом загробним трује
Душе удављен тон.
Можда вас и ово занима
