Textual description of firstImageUrl

Велимир Рајић | ЗАШТО



И ноћас, опет, седео сам, пио, 
Са људма који тугу своју блаже, 
У вину покој и заборав траже, - 
И опет нисам задовољан био. 

На душу моју тешки јад се свио; 
Ни вино мени ништа не помаже: 
Са сваком чашом сињи јад се слаже, 
К'о да се чемер с рујним вином слио!- 

Што вечно туга, и јад, и бол расте?- 
Што песма моја, тужна писка ласте 
Без гнезда, вечно да Бога призива? 

Што вечно да сам бекрија а трезан? 
Што вечно да сам слободан а везан? 
Што да сам мртав сред живота жива?



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана