И целог пута - пут је дуго трај’о -
О Вама само ја сам будан снив’о,
И неодлучност себи пребацив’о,
И, тога ради, љуто сам се кај’о.
Што Вам не рекох, кад сам крај Вас стај’о
Толико пута, и ћерет’о живо,
Три речи?! Сад ми не би било криво,
И не бих земљу за небеса спај’о.
У томе, тако, цео дан ми прош’о,
У позно вече ја сам кући дош’о.
Сутрадан писмо донесе ми пошта.
Од Вас је било. Пишете ми много.
Углавном ово: бих ли, као мог’о
Ствар једну донет’ и “још много што шта”.
