Textual description of firstImageUrl

Велимир Рајић | ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА 6




6
Поздрависмо се. Већ сам шешир метн’о. -
“И ја ћу с Вама!” - Пођосмо из стана.
С погребног неба децембарског дана
На нас је лило једнолико, сетно.

Ал’ ми смо ишли задовољно, сретно,
К’о двоје драгих, испод кишобрана,
К’о да око нас, место сувих грана,
Свуд бије живот и пролеће цветно.

Ал’ брзо моја указа се мета.
О, зашто није била на крај света?!
Поздрависмо се; уђох у воз; седох.

И треће звоно одјекну, воз крете.
А моје мисли само к Вама лете:
Ја Вам не рекох што Вам рећи хтедох...



Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана