Textual description of firstImageUrl

Велимир Рајић | ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА 5




5
Једног мутног децембарског јутра
Ја пођох к Вама: морао сам кући.
До врата стигох: срце хтеде пући
При тужној мисли да ћу бити сутра

Од Вас далеко... Закуцах. - “Унутра!” -
Ја уђох, ма да нисам смео ући,
И рекох: “Збогом! Данас морам кући”.
Али у срцу, у души, изнутра,

Осетих боле страховито много.
Да речи једне нисам рећи мог’о.
Понудисте ме, и ја радо седох.

У мени борба била се очајна:
Да л’ да Вам кажем, ил’ нек буде тајна? -
И тад не рекох што Вам рећи хтедох.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана