када се вратим с топлим осмехом ока,
на длановима – с пролећем света,
на леђима – с два Гола отока.
Њој ће бити двадесет осам лета,
– сетно осмехнут на повреде
када се вратим у живот света,
и када будемо срели погледе.
Када ми каже гласом благим,
– ниси изиш’о из срца мога.
Напротив, више те волим, драги.
Била сам жељна погледа твога.
Ил, можда, неће ми рећи ништа,
– биће јој очи хладне и неме,
– пусте ко сива, згасла огњишта
чију је ватру гасило време.
Њој ће бити двадесет осам лета,
када се вратим с топлим осмехом ока,
на длановима – с пролећем света,
на леђима – с два Гола отока.
