Textual description of firstImageUrl

Велес Перић | ВРЕМЕ



Њој ће бити
двадесет осам лета,
када се вратим с топлим осмехом ока,
на длановима - с пролећем света,
на леђима - с два Гола отока.

Њој ће бити
двадесет осам лета,
- сетно осмехнут на повреде
када се вратим у живот света,
и када будемо срели погледе.

Када ми каже гласом благим,
- ниси изиш`о из срца мога.
Напротив, више те волим, драги.
Била сам жељна погледа твога.

Ил, можда, неће ми рећи ништа,
- биће јој очи хладне и неме,
- пусте ко сива, згасла огњишта
чију је ватру гасило време.

Њој ће бити
двадесет осам лета,
када се вратим с топлим осмехом ока,
на длановима - с пролећем света,
на леђима - с два Гола отока.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана