Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Велес Перић | ВРЕМЕ



Њој ће бити
двадесет осам лета,
када се вратим с топлим осмехом ока,
на длановима - с пролећем света,
на леђима - с два Гола отока.

Њој ће бити
двадесет осам лета,
- сетно осмехнут на повреде
када се вратим у живот света,
и када будемо срели погледе.

Када ми каже гласом благим,
- ниси изиш`о из срца мога.
Напротив, више те волим, драги.
Била сам жељна погледа твога.

Ил, можда, неће ми рећи ништа,
- биће јој очи хладне и неме,
- пусте ко сива, згасла огњишта
чију је ватру гасило време.

Њој ће бити
двадесет осам лета,
када се вратим с топлим осмехом ока,
на длановима - с пролећем света,
на леђима - с два Гола отока.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта